Da režim postane prošlost, generalni štrajk mora da postane sadašnjost!

Masovni pokret u Srbiji, na čijem čelu se nalaze studentkinje i studenti, ušao je u kritičnu fazu. Veliki deo studentske populacije uključen je u direktnu borbu i svakodnevno radi na kanalisanju masovnog gneva zbog smrti 15 osoba u Novom Sadu i svih drugih posledica vladavine SNS-a i kapitalističkog sistema u Srbiji. Međutim, u trenutku u kom su maltene sve visokoškolske ustanove u zemlji pod njegovom kontrolom, studentski pokret suočio se sa stvarnošću da će borba morati da se širi i u druge slojeve populacije ukoliko želi da ostvari pobedu.

Vlast se molila da novogodišnji praznici umire pokret, ali je uz to i dobro prepoznala kritičnu tačku za svoj napad: prosvetare. Radnici i radnice u prosveti štrajkovali su zbog katastrofalnih uslova rada i stanja u obrazovnom sistemu veći deo jeseni. Usled toga je, nakon izbijanja studentskog pokreta, došlo i do njegovog impresivnog prelivanja na srednje škole, u formi blokada i učeničkih plenuma i protesta, koji su uživali podršku nezanemarivog dela nastavnika.

Režim se zato od decembra obrušio na srednjoškolce i prosvetare, kako bi sprečio jačanje saveza studentske, učeničke i prosvetarske borbe. Linija napada bila je višestruka: Ministarstvo prosvete je prvo donelo odluku o skraćivanju prvog polugođa; zatim je režim počeo da preti otkazima zaposlenima u prosveti koji nameravaju da štrajkuju; uz to su reprezentativni sindikati pozvani na zakulisne pregovore sa predsednikom, koji je uprkos svojoj nenadležnosti naobećavao kule i gradove prosvetarima. Kada ništa od toga nije uspelo da odvrati radnike od nastavka štrajka, vlast je naposletku odlučila da potkupi reprezentativne sindikate u prosveti obećanjima o značajnim povećanjima plata.

Rukovodstvo reprezentativnih sindikata spremno je zagrizlo ovaj mamac režima. U trenutku u kome je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije najavio potpunu obustavu rada od 20. januara, koja će trajati do ispunjenja svih zahteva prosvetara i studenata, njihove kolege iz reprezentativnih sindikata odlučile su da proglase „moratorijum na štrajk“ i nadgledaju dalji tok pregovora s režimom. Ovim potezom su izdali ne samo članstvo sindikata koje zastupaju, već i interese jedinstvene borbe studenata i prosvetnih radnika protiv režimske pljačke i kriminala.

Borba nije izgubljena sve dok su prosvetni radnici i radnice, kičma ovog štrajka, spremni da se odupru lošim odlukama svog sindikalnog vođstva. No, da bi opstali u svojoj borbi, mi moramo da mobilišemo snažnu podršku štrajkačima – ne samo među studentima u blokadi, već i u drugim delovima prosvetnog sektora i među radnicima i radnicama drugih profesija. Jedino širenje studentsko-radničke solidarnosti i štrajkova može da nas dovede do ispunjenja zahteva koje ovaj pokret postavlja pred režim.

Bacimo se svim snagama u izgradnju podrške štrajku prosvetara:

• Studenti, zovite svoje nastavnike iz srednjih škola i ohrabrite ih da stupe u potpunu obustavu rada. Pozovite ih da prisustvuju plenumima i raspravljajte o načinima jačanja zajedničke borbe. Stupite u kontakt sa srednjoškolcima koji su vas podržavali i učestvovali u blokadama, i inspirišite ih da ih ojačaju i šire! Takođe, vršite pritisak na svoje profesore na fakultetu da se aktivnije uključe u borbu i da i sami stupe u štrajk.
• Radnici u prosveti, ubeđujte svoje kolege koje nisu sigurne da je došao trenutak za potpunu obustavu rada i ohrabrujte ih da se odluče na takav korak. Nastavite da jačate organizovanje zaposlenih bez obzira na to da li su članovi sindikata ili ne!
• Zaposleni u visokom obrazovanju, podignite podršku studentima na viši nivo, pokažite praktičnu solidarnost s kolegama u osnovnim i srednjim školama, i stupite i sami u štrajk!

Po prvi put od pada Miloševića neki režim se suočava sa mogućnošću generalnog štrajka. Radnici drugih sektora, kao i celo društvo, trenutno gledaju u pravcu prosvetara. Vidimo da mnogi od njih trenutno najavljuju ili su prethodno stupili i u sopstvene štrajkove i pobune – u EPS-u, Pošti, RTV-u, Lasti i drugde. Kao i za Miloševića, tako bi i za Vučića generalni štrajk značio kraj SNS-ovog režima, a radničku klasu Srbije bi podsetio kolika je njena moć. Ta moć je jedina zdrava osnova za izgradnju bolje i pravednije budućnosti.

Za borbeno jedinstvo studentskog pokreta i štrajka u prosveti!

Za generalni štrajk!