Evropski lideri: Trampovi „srećni vazali ili jadni robovi“?

Kanadski premijer Mark Karni dospeo je u naslove svetskih medija nakon govora koji je održao na Forumu u Davosu. Delovalo je da napada politiku američkog predsednika Donalda Trampa.

Suočen sa carinama koje je Tramp uveo onima koji su kritikovali njegov pokušaj prisvajanja Grenlanda, Karni se otvoreno sukobio s Trampom, rekavši:

„Biću direktan. Nalazimo se usred sloma, a ne tranzicije. Tokom poslednje dve decenije, niz kriza – finansijska, zdravstvena, energetska, geopolitička – ogolio je rizike preterane globalne integracije. Ali u poslednje vreme, velike sile počele su da koriste ekonomsku integraciju kao oružje. Carine su poluga. Finansijska infrastruktura je sredstvo prisile, a lanci snabdevanja su slabe tačke koje se mogu iskorišćavati. Ne možete živeti u laži o uzajamnoj koristi koju integracija donosi, kada integracija postaje izvor vaše potčinjenosti.“

Zaključak do kog su mnogi kritičari neoliberalnog kapitalizma došli mnogo pre Karnija dočekan je s neskrivenim oduševljenjem u mejnstrim medijima. Međutim, Karni nije nikakav kritičar sistema, za koji sada tvrdi da je tako dramatično zakazao.

Karni je oličenje insajdera. Pre nego što je postao premijer Kanade, bio je odgovoran za sprovođenje mera štednje u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao guverner Banke Engleske od 2013. do 2020. godine, a pre toga i guverner Banke Kanade.

Karni je u govoru bez zadrške ponovio i ono što već dugo predstavlja odgovor evropskih lidera na Trampa, a to je oponašanje Trampove politike ponovnog naoružavanja kako bi se popunio vakuum nastao njegovom nevoljnošću da igra po starim [evro]atlantskim pravilima. Tako je Karni naglasio:

„Radimo sa svojim NATO saveznicama, uključujući članice Nordijsko-baltičke osmorke, na dodatnom obezbeđivanju severnog i zapadnog krila Alijanse – između ostalog i kroz dosad neviđena ulaganja Kanade u zahorizontalne (over-the-horizon) radare, podmornice, avione i trupe na terenu... trupe na ledu. Kanada se snažno protivi američkom uvođenju carina zbog svog stava prema Grenlandu i poziva na usmerene razgovore kako bismo postigli zajedničke ciljeve bezbednosti i prosperiteta na Arktiku.“

Zapravo, belgijski premijer Bart de Vever rekao je to mnogo brutalnije od Karnija kada je izjavio:

„Evropa je na raskrsnici na kojoj mora da donese odluku. Do sada smo pokušavali da udovoljimo novom predsedniku u Beloj kući... Bili smo popustljivi, nadajući se da ćemo dobiti njegovu podršku za rat u Ukrajini. Trenutno smo u veoma lošoj poziciji... Ali sada se prekoračuje toliko crvenih linija da se postavlja pitanje samopoštovanja – biti srećni vazal je jedno, biti jadni rob je nešto sasvim drugo.“

De Vever je zapao u toliki očaj da je potom citirao italijanskog marksističkog teoretičara Antonija Gramšija, koji je govorio da „kada staro umire, a novo još nije rođeno, živimo u vremenu čudovišta“, te zaključio da je na Trampu da „odluči da li je čudovište ili nije“.

Međutim, evropski lideri u Davosu imali su samo jedan odgovor na Trampovu nedoslednu i promenljivu politiku neprijateljstva prema Evropi: da kopiraju njegov program ponovnog naoružavanja. Oni planiraju da nadomeste američki angažman u Evropi autarhičnom militarizacijom. Po pitanju rata u Ukrajini su, naravno, ratoborniji od Trampa. Kada je reč o Grenlandu, žele da osiguraju vojnu kontrolu nad ostrvom i uguše njegov suverenitet putem dogovora unutar NATO-a, a ne putem Trampovih jednostranih poteza. Plan im je da ovu demonstraciju „nezavisnosti“ iskoriste kako bi zapretili Trampu i ponovo ga primorali da se prema njima odnosi na način koji im omogućava da ostanu „srećni vazali“.

Rezultat svega biće da će Tramp nastaviti da preti i pravi kompromise, jer dobija ono što želi: povećanu vojnu potrošnju Evrope. Evropski lideri će nastaviti da se naoružavaju, da se žale a zatim ponovo popuštaju – jer i oni imaju sopstveni imperijalni projekat u razvoju.

Za obične ljude u Evropi, to je košmar na javi: rast vojne potrošnje za kojim će uslediti socijalni rezovi, vojna obaveza, siromaštvo i novi ratni juriši.