Fale nam zborovi radnih ljudi

Zborovi su se na poziv studenata pojavili širom Srbije kao vid organizovanja građana u trenutnoj društvenoj krizi paralelan sa studentskim plenumima. Aktivan učesnik zbora u Beogradu za Kontranapad govori o pitanjima oko kojih se zborovi organizuju na lokalnom nivou, o poteškoćama i potencijalnim rešenjima problema koji se javljaju pri zborovskom organizovanju, kao i o njihovoj budućnosti i alternativnim oblicima u kojima bi se oni mogli ispoljavati. Intervju vodio i priredio Nikola Bećagović.

Kontranapad (KN): Imajući u vidu da su zborovi nastali kao tela podrške studentskom pokretu, čime se oni bave trenutno, kada je studentski pokret „u zatišju“? Da li su se pokrenula neka pitanja oko kojih bi se zbor organizovao nezavisno od pružanja podrške studentima?

Odgovor (O): Zborovi su nastali na poziv studenata kao tela koja će biti način organizovanja lokalnog stanovništva na principima direktne demokratije, stanovništva koje je deo neke mesne zajednice, opštine ili grada. Pored zborova tog tipa, pojavili su se i zborovi u kojima bi se građani organizovali oko nekih društvenih problema koji nisu direktno povezani sa onim oko kojih su se studenti mobilisali. Na primer, pojavio se Zbor protiv javnih izvršitelja kojeg su pokrenuli ljudi iz organizacije „Krov nad glavom“, koji je kasnije pozvao lokalne zborove da se pridruže toj borbi. Zborovi su se organizovali i u akciji zaštite Ušća, pokrenuli su peticiju protiv gradnje za Ekspo na Ušću, koja broji 10.000 potpisa. Što se tiče lokalnog nivoa, pored toga što su se zborovi inicijalno aktivirali kao paralela studentskim plenumima u okviru studentskog pokreta, vrlo brzo su se na zborovima pojavila pitanja o organizovanju u cilju rešavanja lokalnih problema svake opštine, u koje spadaju najčešće komunalni ili ekološki problemi. Organizovane su brojne akcije čišćenja. Zborovi su se takođe organizovali oko podrške prosvetnim radnicima, podrške nekim socijalnim udruženjima, ili u humanitarnim akcijama, neretko u vidu održavanja bazara na kojem su prikupljane donacije. Mislim da su takve akcije, nazovimo ih „neutralne“, koje se ne tiču striktno studentskog pokreta, vrlo bitne iako možda dugoročno neće biti rešenja za lokalne probleme.

KN: Zborovi koji se danas održavaju su građanske prirode, odnosno predstavljaju tela organizovanih građana. Da li postoje određene društvene grupe koje najčešće učestvuju u zboru?

O: U zborovima učestvuju pre svega brojni aktivisti koji su već odranije članovi nekih aktivističkih grupa, koji su njih prepoznali kao prirodni nastavak svoje borbe za bolje sutra. Pored njih, mislim da je sjajno što se pojavljuju i ljudi koji se nikada ranije nisu bavili aktivizmom, dolaze nova lica koja nisu do sada učestvovala u protestima, i sa sobom često donose mnogo energije i nove volje za borbu. Moguće je da su oni u ovom pokretu videli prvi masovan pokret nezavisan od opozicionih stranaka, te se zbog njihovog uplitanja u neke prošle pokrete nisu ni uključivali. I na zborovima se pojavljuju pripadnici opozicionih stranaka, najčešće aktivisti iz „Kreni-Promeni“, Zeleno-levog fronta ili Stranke slobode i pravde, ali oni na zboru mogu delovati jedino u svojstvu građana – a u nekim zborovima se pojavljuje i princip da članovi stranaka ne mogu da budu delegati zbora niti mogu da im se dodeljuju neke bitne funkcije u zboru. Ideološki, na zborovima preovladava neki vid patriotizma, dosta onih koji zastupaju različita liberalna mišljenja (težnja za „pravnom državom“, slobodom, jednakošću, pravdom, demokratijom, bez govora o klasnim razlikama i bez razmišljanja o korenu problema, što bi bio ekonomski sistem kapitalizma). Većina se fokusira isključivo na „pad Vučića“, promenu režima, odnosno sve što studenti predlože kao politički cilj, pa tako i izbore. Ako posmatramo kroz neku klasnu prizmu, nisam primetio da se mnogo pripadnika „niže“ radničke klase pojavljuje na našem zboru. Uglavnom su to ljudi iz prosvete, umetnici, medicinske sestre, ljudi koji se bave marketingom ili oni zaposleni u IT-u... u suštini pripadnici neke srednje klase.

KN: Kako izgleda odnos zbora i mesne zajednice danas? Da li bi po vašem mišljenju zbor u budućnosti mogao da posluži kao alternativa mesnoj zajednici?

O: Problem je što su kod nas praktično ukinute mesne zajednice, u njih su ušli ljudi u službi partije. Zborovi bi po mom mišljenju trebalo da budu neka paralela mesnim zajednicama, upravo zbog toga što sada kada se zborovi već organizuju neko vreme nema nazad, ljudi su već navikli da svi ravnopravno mogu da odlučuju o nekim lokalnim pitanjima. U kom obliku će se ta želja u budućnosti ispoljavati, to nije ni bitno, bitno je da se moć izbora vrati lokalnom stanovništvu. Svima je jasno da, na primer, naša Narodna skupština kao telo reprezentativne demokratije ne predstavlja volju naroda, dok je s druge strane problem kod zborova to što direktno-demokratsko odlučivanje ide vrlo sporo. Zato možda i nije loša ideja da se zborovima demokratizuje taj proces odlučivanja, ali da po pitanju nekih hitnih/urgentnih stvari ipak postoje delegirani ljudi na nivou mesne zajednice koji bi se njima bavili i rešavali ih. Mi smo trenutno u nekom vidu „ratnog stanja“ i zato ulažemo maksimum svoje energije u zborovsko organizovanje, ali to se ne može očekivati od ljudi u nekim mirnijim vremenima.

KN: Da li postoje neki elementi trenutnog zborovskog organizovanja koje biste izmenili, ili neki koje biste dodali, u cilju njegovog unapređivanja?

O: Vrlo je teško održati pojedinačan zbor. Iako su pripadnici zbora po pravili građani opštine koju zbor obuhvata, u praksi je nemoguće to proveriti za sve članove, i zato neko može doći „sa strane“, da dovede ljude sa zajedničkim interesom. A ako su oni većina, mogu izglasati neku stvar koja zapravo nije stav većine koja je aktivna na zboru. Mi te interese ne možemo da prepoznamo na prvi pogled, ne znamo da li je možda neko tu da prisluškuje ili prikuplja informacije o nama, a svakako se uvek u okolini mesta održavanja zbora šetaju i policijske patrole i inspektori. Kada su studentski plenumi u pitanju, ti problemi su delimično otklonjeni time što svako mora da indeksom dokaže da studira na tom fakultetu, a mi nemamo takav vid provere. To bi se u zborovima moglo promeniti jednog dana kada zbor postane zvaničan način organizovanja građana, kada on dobije neki vid prostora, odnosno zatvorenog objekta u kojem bi mogao da se održava, a koji bi u isto vreme podržao veliku količinu ljudi. Pored kontrolisanja porekla učesnika zbora, to bi otklonilo i zavisnost održavanja zbora od vremenskih prilika, jer se zborovi danas organizuju na otvorenom.

KN: Pomenuli ste ranije da na trenutnim zborovima, na kojima učestvuju građani u svojstvu stanovnika specifične opštine, nisu toliko zastupljeni ljudi iz radničke klase. Kako vidite ideju radničkih zborova, odnosno zborova u okviru firme/radnog mesta?

O: Mislim da bi takvo organizovanje bila dobra ideja i da bi trebalo osnivati neki vid „zborova radnih ljudi“ na radnim mestima, koji bi se možda mogli i umrežiti na teritorijalnom nivou (opština, grad, selo). Na trenutnim, građanskim zborovima, dosta vremena se gubi na nekim pitanjima koja se zapravo ne tiču suštinskih problema u našim životima, onih koji dolaze iz samih naših radnih mesta. Pitanja koja se na zboru pokreću gotovo se nikada ne dotiču problema radničkog organizovanja, ili na primer uloge sindikata danas. Organizovanje radničkih zborova po firmama bi sigurno bilo teško sprovesti zbog toga što sada firme aktivno rade na razbijanju svakog mogućeg vida radničkog organizovanja, najčešće je zabranjeno i kažnjivo organizovati sindikat. Zato je možda i bitniji ovaj drugi, teritorijalni nivo, na kojem bi se radnici mogli povezati sa manjom opasnošću nego prilikom organizovanja u sopstvenoj firmi. Takav vid borbe bi sigurno mogao da dovede do velikih promena. Mi u svojstvu građanskih zborova sada možemo da blokiramo ulice, sprovodimo demonstracije sa transparentima, plasiramo sadržaje na društvenim mrežama, dok bi zbor radnih ljudi mogao da se organizuje na način koji bi dosta više naštetio sistemu, kroz neku obustavu rada ili štrajk. Mislim da upravo to fali celom organizovanju oko studentskog pokreta.