Hoće li studenti blokirati režim?
Studenti, kao deo šire borbe protiv režima, moraju da se suoče sa stvarnošću političkog sistema u Srbiji i krenu putem njegove radikalne promene, nasuprot naivnom strahu od politike i pretvaranju da studentska borba nema veze s njom.
Studenti i studentkinje u Srbiji pokrenuli su krajem novembra cunami blokada fakulteta, koji je u trenutku objavljivanja ovog teksta porastao na preko 50 fakulteta i visokih škola, uključujući cele univerzitete u Beogradu i Novom Sadu. Silina rasta studentskog pokreta već je naterala režim na povlačenje. Da bi svoju trenutnu taktičku prednost pretvorio u dugoročnu stratešku pobedu, studentski pokret će morati da se spremi na sve prljave trikove i manevre režima – kako idejno, tako i organizaciono i, najbitnije, politički.
Jedan od najistaknutijih transparenata na poslednjim skupovima glasi „Studenti u blokade! Radnici u štrajk!“ To je politička linija koja razdvaja studentski pokret od svih neprijatelja radničke borbe i politike u interesu velike većine ljudi.
Oluja je počela tiho. U petak, 22. novembra, studenti i studentkinje, kao i deo zaposlenih na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, već frustrirani reakcijama vlasti nakon užasa u Novom Sadu i besni zbog represije nad protestima koji su izbili tim povodom, izašli su na Bulevar umetnosti sa idejom da petnaestominutnom tišinom odaju počast stradalima. Međutim, organizovana grupa od petoro pristalica režima ih je tom prilikom napala. Tri dana kasnije, FDU je blokiran, a studenti su u javnost izašli sa zahtevom da se napadači na njihov mirni skup privedu i razreše javnih funkcija koje obavljaju. Na taj način su otvorili vrata masovnom izlivu omladinskog gneva koji je doveden do usijanja kada je kombinacija kapitalističke pohlepe, politikantskog pokvarenjaštva i poslušničke nesposobnosti dovela do urušavanja sveže rekonstruisane nadstrešnice. Pored toga, studentske blokade uspele su da daju novi fokus i dinamiku masovnoj društvenoj želji da svi vinovnici ovog socijalnog ubistva, koje je odnelo 15 života i teško ugrozilo još dva, budu kažnjeni kako dolikuje.
Kada je brana probijena na FDU, talas blokada počeo je da se širi nezaustavljivom brzinom. Sledeće bitno postignuće bio je početak blokade i redovnih plenuma na rektoratu Univerziteta u Beogradu. Nakon ove jedinstvene akcije studenata različitih fakulteta, svakodnevno slušamo vesti o daljem širenju blokada – prvo u Beogradu, a onda i u drugim univerzitetskim centrima širom zemlje. Izglasavanjem blokade Bogoslovskog fakulteta, uprkos pretnji njegovim studentima da će „ostati bez blagoslova“, svi fakulteti Beogradskog univerziteta našli su se pod studentskom kontrolom. To je svakako olakšala činjenica da studenti i studentkinje najčešće uživaju podršku profesorskih kolegijuma, kao i pojedinih dekanata i rektorata, koja na momente prelazi i u aktivnu saradnju. Međutim, čak i tamo gde to nije bio slučaj, kao na Bogoslovskom, studentski pokret je svejedno uspeo da istraje u svojoj nameri i baci rukavicu u lice onom delu akademske zajednice koji je odlučio da ostane odan režimu.
Reakcija režima nije izostala. Paranoja koja ga je zahvatila postaje sve očiglednija iz dana u dan kroz svirepost njegovih poslušnika koji napadaju studente – što neprestanim lažima u režimskim glasilima, što direktnim fizičkim napadima, uključujući zaletanje kolima u demonstracije. Zahvaljujući pribranosti većine ljudi u pokretu, ali i pukoj sreći, ovi napadi nisu doveli do novih žrtava – mada su studenti i, treba istaći, novosadski srednjoškolci pokazali da neće prezati od samoodbrane kada ih batinaši napadnu.
Još jedna oprobana taktika protivnika studentskih blokada čiji je cilj da slomi odlučnost studentskog pokreta jeste i isključivanje grejanja na mnogim od blokiranih fakulteta, kao i drugi oblici sabotaže. Jedino što su ti napori režima do sada postigli, međutim, jeste da inspirišu jačanje mreže podrške studentskom pokretu i njegovo čvršće umrežavanje sa drugim borbama koje se vode ili izbijaju. To uključuje deo sindikata prosvetnih radnika koji su u štrajku, kao i poljoprivrednike koji su pokrenuli sopstvene blokade, otpisujući mogućnost pregovora sa Vladom i najavljujući da će, u slučaju potrebe, pomagati održavanju studentskih blokada i sopstvenom mehanizacijom.
Vučićev gambit
Nakon što je procenio da će morati da se oglasi, Aleksandar Vučić je 11. decembra održao vanrednu konferenciju za štampu na kojoj je, između ostalog, najavio da je deo studentskih zahteva ispunjen. Vitlajući očigledno praznim registratorima, tvrdio je da će dokumentacija u vezi sa nadstrešnicom biti objavljena u naredna 24 časa, te da su svi uhapšeni u protestima nakon pogibije u Novom Sadu pušteni na slobodu, a da će ih on lično pomilovati u slučaju da budu osuđeni. Nakon što je u dobro poznatom melodramatičnom maniru nahvalio EXPO 2027 i najavio da će stambeni krediti postati daleko povoljniji iduće godine, rekao je i da ne očekuje završetak blokada, jer smatra da one nikada nisu bile vezane za studentske zahteve već „za politiku“.
Na taj način Vučić je pokušao da prebaci loptu na studentski deo terena, ali se brzo ispostavilo da se time otvorio da primi još jedan gol. U hitroj reakciji na njegovu konferenciju za štampu, koja se održavala dok su sa ulice mogli da se čuju zvižduci i skandiranje okupljenih studenata, studenti FDU, oko čijih inicijalnih zahteva je pokret izbio, saopštili su da ne smatraju zahteve ispunjenim i da je Vučićevo obraćanje napad koji ih neće uplašiti. Oni su tada najavili nastavak blokada, kao i protest ispred RTS-a, koji je sutradan okupio oko 8.000 studenata, što ga čini najvećim studentskim protestom u Srbiji u 21. veku.
Ovakav razvoj situacije otvara polje za nove i ubedljivije pobede nad režimom. Oprez i nepoverenje koje masa studenata ima prema zvaničnoj opoziciji i ustaljenim političkim organizacijama je razumljiv, i u velikoj meri opravdan. Ali studentski pokret mora da uvidi da se našao u jedinstvenoj prilici da transformiše političku stvarnost u Srbiji i da je on već uvukao hiljade, ako ne i desetine hiljada mladih ljudi u političku borbu. Takva politika veoma se razlikuje od onoga što rade parlamentarne stranke na vlasti ili u opoziciji. Studenti, kao deo šire borbe protiv režima, moraju da razvijaju sopstvene strategije, političke ciljeve i, ključno, načine organizovanja. Da bi u tome uspeli, oni moraju da se suoče sa stvarnošću političkog sistema u Srbiji i krenu putem njegove radikalne promene, nasuprot naivnom strahu od politike i pretvaranju da studentska borba nema veze s njom.
Studentski pokret je ubacio društvo u Srbiji u višu brzinu i poslao odjeke širom regiona. Jedan od najistaknutijih transparenata na poslednjim skupovima glasi „Studenti u blokade! Radnici u štrajk!“ To je politička linija koja razdvaja studentski pokret od svih neprijatelja radničke borbe i politike u interesu velike većine ljudi. To je politička linija na osnovu koje će studenti morati da se diferenciraju u odnosu na one prema kojima nemaju poverenje, umesto da se „ograđuju od svih političkih stranaka i organizacija“ i na taj način gutaju Vučićev mamac.
