Kao radno telo možemo da pokrenemo obustave rada

Radno telo koje su osnovali radnici uputilo je šest zahteva rukovodstvu JP Pošte Srbije, a svi se tiču dostojanstva radnog čoveka kroz poboljšanje materijalnog položaja radnika i uslova rada ali i načina na koji se rukovodi ovim, po svim pokazateljima, profitabilnim i samoodrživim javnim preduzećem. Razgovarali smo sa Stefanom, u cilju da prenesemo radničke argumente iz ove borbe.

KN: Kakva je situacija u Pošti Srbije i ko je na prvim linijama radničke borbe?

Situacija je možda najgora do sada. Novo rukovodstvo Pošte, na čelu sa Zoranom Anđelkovićem, postavljeno je isključivo po stranačkoj liniji, i dalje je postavljalo svoje ljude na rukovodeće položaje, tako da je nekima čak prvo zaposlenje - mesto direktora. To, normalno, smeta radnicima koji su u sistemu Pošte dvadeset, a neki i trideset godina, koji imaju znanje i iskustvo, i sposobni su da pokažu, doprinesu i rukovode delovima tog kompleksnog sistema. Ali oni ne mogu da pruže svoj maksimum zbog partijskih uhlebljenika.

Od svih preduzeća u javnom sektoru imamo najniže prosečne zarade a najniže prosečne zarade su u Pošti među radnicima tehnologije - oko 74.000 dinara. To je stanje koje traje godinama unazad, još od kada je dinastija Krkobabić upravljala Poštom, a nije se promenilo ni pod upravom Mire Petrović i Zorana Đorđevića. Zarade su izuzetno niske, što je neprihvatljivo jer je ispod linije opstanka i dostojanstvenog života radnika. Uslovi rada su takođe loši. Nedostatak repromaterijala, sredstava za rad i slično su hronično stanje. Na sve to sistem, kroz partijsko poslušništvo i stranačko unapređivanje i zapošljavanje proizvodi loše međuljudske odnose.

Godinama unazad rukovodstva su sklapala i sklapaju nepovoljne i po Poštu štetne ugovore, tu su još i malverzacije poput nameštenih nabavki stranačkim partnerima i nepotizam, što čini štetu i radnicima, ali i celom društvu, jer smo mi ipak javno preduzeće, jedno od malobrojnih preostalih, čini mi se 23 javna preduzeća.

Najviše trpe radnici. Od četrnaest hiljada zaposlenih, više od deset hiljada su neposredni izvršioci, takozvana “tehnologija”. To je jezgro Pošte, koje i zarađuje. Važna činjenica je da JP Pošta Srbije nije korisnik državnog budžeta, već iz sopstvenih prihoda formira masu za zarade a preko toga i država uzima udeo, kao osnivač. Situacija je takva da ljudi koji zarađuju milijarde budu dovedeni do ivice egzistencije - do prosjačkog štapa.

KN: Sedamnaestog decembra ste postavili šest zahteva upravi pošte i rok od sedam dana da ih rukovodstvo ispuni? Ko je postavio te zahteve?

Zoran Pavlović, sekretar sindikata “Sloga” i ja smo došli na ideju da uputimo video poziv radnicima Pošte kroz grupu na mreži Fejsbuk, koja broji više od osam hiljada članova - radnika Pošte. U njemu smo pozvali radnike na SAMOORGANIZOVANJE, zato što znamo da su sindikatima ruke vezane zbog nakaradnog Zakona o radu i Zakona o štrajku, koji je svojevremeno pisao Šešelj tako da bude neprimenljiv. Radnici, uglavnom iz “tehnologije” su se odazvali iz cele Srbije i oformili smo radno telo koje smo nazvali “SAVET RADNIKA POŠTE - SRP” - tako da nosi simboliku radničke borbe. Vrata smo otvorili svim radnicima. Iz mase radnika, javilo se još devetoro ljudi koji su došli iz svojih mesta i gradova i radnih jedinica, tako da pokrivamo dosta mesta u Srbiji i sva mesta u tehnologiji, od šalterskih tehničara, kurira post-ekspresa, tehničara u preradi i poštara. Jedna koleginica čak obavlja poslove upravnika u jedinici poslovne mreže i menja upravnika koji je bolestan.

KN: Koje je zahteve vaš Savet radnika Pošte postavio i koja je suština tih zahteva?

Održali smo sastanak Saveta na kojem smo odlučili da uputimo šest zahteva upravi:

1. Uvećanje zarade za 25% počevši od zarade za decembar mesec.
2. Zaposlenima na određeno vreme, sa dve i više godina radnog staža, transformisati ugovor na neodređeno vreme.
3. Obezbediti optimalne prostorno-tehničke uslove, neophodna sredstva i potrošni materijal za rad.
4. Sprečiti zlostavljanje na radu po bilo kom osnovu i pozvati na odgovornost zlostavljače.
5. Izrada novog Pravilnika o normama i statistici, uz učešće predstavnika zaposlenih na koje se te norme odnose.
6. Umesto 3.000 dinara, isplatiti 27. decembra tekuće godine solidarnu pomoć u iznosu od 50.000 dinara.

Prema finansijskom izveštaju koji je usvojio nadzorni odbor a odobrila i Vlada Srbije, vidi se da na računima ima sredstava, kao i neraspoređenih sredstava u dovoljnom obimu da naši zahtevi budu ispunjeni.

Vodili smo računa i o kolegama koji rade na određeno vreme, a kojih je 1.500, što je više od 10 odsto u odnosu na ukupan broj od 14.000 zaposlenih. Mi se borimo da velika većina ovih kolega bude primljena u stalni radni odnos.

Sredstva za rad i repromaterijal su širok spektar problema. Primeri za to su, recimo, što poštari sami nabavljaju svoje olovke, šalterski radnici municiju za heftalice, spajalice, tehničari u preradi sami nabavljaju gumice i konopce za vreće, i tako dalje. Trebovanja nikada nisu adekvatna obimu posla a često na njih ne dođe nikakav odgovor.

Zahtevamo i da pod hitno bude zaustavljeno šikaniranje i maltretiranje radnika zbog drugačijeg političkog mišljenja ili određenog sindikalnog organizovanja. Strahovit je pritisak na radnike od strane ljudi koje je postavila vladajuća stranka. Ljudi trpe po svim frontovima - male plate, smenski i noćni rad, a povrh svega norme su tako uspostavljene da ispada da vredni ljudi koji izgaraju na poslu nisu produktivni. Uz sve to, pritiska ima i da se odlazi na stranačke skupove, mitinge i slično.

KN: Da li ste dobili ikakav odgovor od uprave? Kako je rukovodstvo reagovalo na sve to?

Zahteve smo predali na pisarnicu u utorak, 17. decembra. Već idućeg dana rukovodstvo je poslalo cirkularni e-mail sindikatima, i pozvalo svih sedam sindikata da u ponedeljak 23. decembra dođu na sastanak sa predstavnicima rukovodstva. Međutim, sindikati su pozvani na sastanak u različitim terminima, tako da ne mogu svi zajedno da sednu sa upravom Pošte. Reprezentativni sindikati su pozvani od 12 časova, a jedan od njih, sindikat “Radnik” osnovao je bivši direktor Pošte Đorđević i u njega učlanio partijski i “pod moranjem” sve one koji su partiji ili njemu lično dugovali ili mogli da budu ucenjeni. Na taj način je taj sindikat “napumpan” do reprezentativnosti. Sindikat “Poštar” osnovao je recimo jedan od izvršnih direktora, što je takođe svojevrstan apsurd. Manji sindikati poput našeg “Sloga”, “Samostalnog sindikata poštanskih radnika” i sindikat “Solidarnost” dobili su termin od 14 časova. 

Teme su potuno opšteg tipa i ne rezonuju sa vremenom i mestom u kojem se nalazimo, niti sa našim zahtevima. Ako je već oformljeno jedno radno telo onda je ono adresa za odgovor. Umesto da pozovu ljude iz radnog tela - saveta, i razmotre legitimne zahteve, oni zovu sindikate. Cilj im je razbijanje sloge i radničkog zajedništva.

Kao predsednik sindikata “Sloga”, rekao sam da neću učestvovati na tom sastanku u video objavi radnicima, u onoj istoj grupi na društvenoj mreži od 8000 radnika, niti ćemo da šaljemo poslovodstvu nikakav odgovor. Ako oni nama u prošlosti nisu odgovarali na mailove u kojima smo ukazivali na probleme, mi kao sindikat sada uzvraćamo istom merom. 

KN: Kada ste uvideli kakvi su potezi rukovodstva, na koji način ste se organizovali za dalju radničku borbu koju ste poveli? 

Odlučili smo da održimo protest u sredu 25. decembra u 14 časova, ispred Takovske 2 gde je sedište našeg preduzeća. Ispoštovali smo sve zakonske procedure za taj skup. To će da bude simboličan skup upozorenja. Pre svega očekujemo kolege iz Beograda koji rade prvu smenu. Biće to skup na kojem ćemo se sa kolegama, uživo, dogovoriti o idućem koraku - o radikalizaciji. Zakonski štrajk sputava sindikate, zbog minimuma procesa rada, tako da štrajk gubi smisao, ali mi kao radno telo možemo da pokrenemo obustave rada i posegnemo za modelom samoorganizovane radničke borbe. To je recept koji je već nekoliko puta urodio plodom i videćemo da li će i ovoga puta uprava biti tvrdoglava i odvesti Poštu u obustavu rada, ili će da ispuni legitimne zahteve “Saveta radnika Pošte”.

KN: Simptomi koje vi kao radnici Pošte osećate su sistemski i korozivno deluju u svim segmentima društva. U toku je začetak široke borbe i otpora tom sistemu. Da li ste stigli da razgovarate i o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji? 

Zakazali smo protest za vreme tik posle protesta na Slaviji u nedelju. Svakako, nećemo da čekamo i u svetlu cele situacije idemo u protest dan nakon isteka roka za ispunjenje zahteva, a to je sreda. Govoriću u svoje ime - podržavam svaki vid građanske neposlušnosti i otpora, i organizovanja u borbi protiv ovog trulog i nakaradnog sistema, koji vlada kriminalom i bezvlašćem. Podržavam apsolutno studente, poljoprivrednike i naše rudare iz Kolubare iz Radnog tela “Jedinstvo”. I kada je Milošević padao, pao je, između ostalog, zahvaljujući i nezadovoljnim rudarima koji su krenuli u borbu. Naši problemi u Pošti su ogromni i nagomilani, i pritisak na upravu je bukvalno borba za naše živote i porodice, što možda zvuči malo sebično, ali ako svi dobro razmisle, sve ove borbe na različitim frontovima se sudaraju sa istim protivnikom i prouzrokovane su sa istog mesta. Koristićemo svaki legitiman vid borbe kako bi izvršili pritiske u korist svih čestitih radnika u Pošti. Spasavajući Poštu, koja je javno preduzeće, dakle vlasništvo svih nas u Srbiji, borimo se da se imovina svih radnih ljudi u ovoj zemlji sačuva umesto da bude uništena, opljačkana i oteta.

KN: Da li radnici Pošte mogu da postanu deo tog fronta, te da pozovu studente i druge društvene grupe i slojeve da vam pomognu u borbi?

Lično podržavam sve ovo što rade studenti, i njima kapa dole, a mi ćemo već od srede biti na ulici, u našim uniformama. Pozivam zato i sve njih, i nadam se da ćemo i sa njima da se povežemo, da razmenimo koju ideju i misao. Jer ako imamo istog neprijatelja - a imamo, to je ovaj kartel koji vlada našom zemljom, onda treba svi da se okupimo pod isti barjak. I nema veze da li pripadamo javnom ili privatnom sektoru, da li smo studenti, prosvetni radnici, radnici Pošte ili rudari - svi pod jedan barjak, i samo slogom i jedinstvom možemo da pobedimo ovo zlo.

KN: Da li u budućnosti vidiš saradnju poštenih sindikata, radničkih saveta i tela, političkih organizacija na levici, studentskih tela i slično u jednom antisistemskom - narodnom frontu? Misliš li da bi jedan tako organizovan front imao snagu da pokrene radnike u generalni štrajk i da radnici konačno, posle ovoliko decenija, pređu iz defanzive u političku ofanzivu, u cilju promene sistema?

Apsolutno! Dobra iskustva grčkih sindikata, naročito kroz saradnju sa njihovim koordinacionom sindikalnom organizacijom PAME - što je skraćenica za “Sveradnički militantni front” je jedan od primera kako radnici mogu da deluju kroz zdrave organizacije i bore protiv svega što je upereno protiv radnika i naroda, tako snažno i organizovano da poslodavci prosto moraju da pristanu na zahteve. To je jako dobra praksa koju bi trebalo proučiti. Radnici moraju da vode borbu i argumentima, i kada treba i svojom masom i snagom. Ono što bi trebalo uzeti kao pelcer su radničko zajedništvo i beskompromisna borba.