Prošle godine Zagleblje, Sasuolo, Ludogorec, Videoton i AZ Alkmar izbacili su predstavnike Srbije iz Evrope pre završetka avgusta. Očekivanja za ovu sezonu su sudeći po tome bila minimalna, gotovo nepostojeća, narocito kad su Vojvodina i Mladost Lučani izbačeni već u I prvom kolu od Intera iz Bakua odnosno Ružomberoka.

FOTO: FK Ludogorets

Ni sam početak evropske odiseje večitih Beogradskih rivala nije ulivao puno poverenja. Crvena zvezda je protiv malteške Florijane odigrala 3:3 u gostima, dok je Irtiš savladala tek u Beogradu, a Partizan nakon deklasiranja od strane Olimpijakosa u elitnom evropskom takmičenju jedva smogao snage da odigra remi bez golova protiv Videotona .

A onda, kao grom iz vedra neba, kockice su se sklopile – Crveno-beli su nekako iznenada izbacili prašku Spartu, a onda i Krasnodar kada su ih mnogi već otpisali dok je ekipa Miroslava Đukića potpuno nadigrala Videoton u gostima sa 4:0 kada su takođe mnogi već izgubili nadu u njih.

FOTO: VICE Serbia

Beograd se tako zasluženo našao na fudbalskoj mapi Evrope nakon dužeg odsustva i postao jedini grad u Ligi Evrope sa dva predstavnika u takmičenju.

Ipak, izgledalo je da je ovo vrhunac srpskog fudbala naspram prošlosezonskih neuspeha, ali u sportskim sektorima oba Beogradska kluba kovali su se mnogo ambiciozniji planovi. To je prvo demonstrirao generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić tako što je odbio da proda Gelora Kangu i zadržao Ričmonda Boaćija u klubu, a potom Partizanov sportski director Ivica Iliev koji je sad već čuvenom izjavom rekao da ”gradi tim koji će da prođe grupnu fazu Lige Evrope”.

U grupnoj fazi smo osetili sve moguće emocije vezane za srpski fudbal – ponos, razočarenje, strast i na kraju veliku radost nakon tog istorijskog uspeha naša dva najveća kluba. Ko će u skorije vreme zaboraviti dve pobede Crvene zvezde nad Kelnom i bod u Arsenalu ili Partizanovu časnu pobedu nad Skenderbegom, te čarobnu protiv Jang Bojsa za dalji plasman?

FOTO: VICE Serbia

Sada je pitanje kako nadograditi ovaj uspeh i postaviti novi-stari standard za naše klubove da svake sezone igraju nokaut fazu evropskih takmičenja uz to da se eventualno kvalifikuje i još jedan ili čak dva kluba za grupnu fazu.

Ovo jeste ambiciozan cilj, ali kada se uzme u obzir da je standard fudbala skoro svugde porastao, zašto ne bi i kod nas. Provincionalni klubovi se sve češće pojavljuju u evropskim takmičenjima i uz to ostvaruju i umereni uspeh. Samo se treba ugledati na Ostersunds i Zlin ove sezone, a Dandalk prošle kao primere.

Jeste, za ovakav uspeh je takođe potrebna određena finansijska moć i kvalitetni igrači, ali videlo se da smo napredovali i po tom pitanju. Partizan je letos ubedio Zorana Tošića da se vrati u najboljim godinama, a zimus zadržao Leandra Tavambu, Vladimira Stojkovića i odbio ponudu jaku čak tri miliona evra od Amijena za Marka Jankovića, dok su u Ljutice Bogdana zadržali Gelora Kangu i Ričmonda Boaćija sve dok nisu ispali iz Evrope, a letos su vratili internacionalce Nenada Krstičića i Aleksandra Pešića u srpski fudbal. Jos kada bi se u Čukaričkom i Radničkom iz Niša ugledali na ovaj model i kada bi u Vojvodini stanje u klubu bilo stabilnije, šanse da Srbija ima tri, ili čak četiri predstavnika u Evropi bi se znatno povećale.

FOTO: FK Partizan

Razumljivo je da je ovim klubovima teško da posluju kao večiti uzimajući u obzir i troškove održavanja kluba tj.račune, plate, stadion itd. To je prava prilika, a i krajnje vreme da pomogne FSS sada kad se reprezentacija plasirala na Svetsko prventstvo. Takodje je obećan i novac od sponzora i raznoraznih posrednika.

Umesto planirane izgradnje nacionalnog stadiona koji je, zasad, nepotreban treba određena suma novca da bude raspoređena klubovima za unapređenje njihove infrastrukture. To možda ne bi bila astronomska cifra, ali sigurno je dovoljno da se zadrže jedan ili dva kvalitetnija igrača koji će mozda biti odlučujući faktor između ispadanja u trećem kolu i ulaska u Ligu Evrope. Ulazak u Ligu Evrope bi obezbedio sredstva, a i privukao sponzore što bi probilo led i obezbedilo neku svetliju budućnost za naš fudbal.

Kada je reč o Partizanu i Crvenoj zvezdi i eventualne senzacije prolaska do osmine ili četvrtine finala, tu mora da pomogne i zajednica Superlige kreiranjem rasporeda. Poznata je činjenica da je u Srbiji najduža pauza u celoj Evropi. Suludo je da se igra prva utakmica nokaut faze Lige Evrope pre prve prvenstvene utakmice prolećnog dela sezone! Koliko god ekipe bile uigrane na pripremama ništa ne može da zameni takmičarski ritam. Stoga bi pauza trebalo da počne odmah posle završetka grupne faze, a da se nastavi sa Superligom najkasnije krajem januara. To bi značilo da bi naši igrači već odigrali bar tri utakmice pre nastavka evropskih takmičenja što ujedno povećava i šanse za dalji plasman.

Ipak, treba napomenuti da svi gore pomenuti predlozi podrazumevaju da se neće urušiti temelji koji su postavljeni ove sezone od strane sportskih sektora Crvene zvezde i Partizana. To podrazumeva da se izbegne rasprodaja, skandali, navijački sukobi ili bilo šta drugo što ima negativnu konotaciju za srpski fudbal. Pristojno izdanje naše reprezentacije, a i navijača u Rusiji bi takođe bilo poželjno kako bi dodatno podigli ugled našeg fudbala u svetu.

Ova sezone neka svima posluži za nauk kako možemo da uspemo uz samo malo organizacije, planskog rada i inspiracije. Ako tome daju svoj doprinos i nadležni organi srpskog fudbala, biće to dovoljno da narednih godina uživamo u još nezaboravnih evropskih noći protiv ekipa poput Arsenala, Jang Bojsa i Kelna i da budemo ponosni na našu zemlju i naš fudbal bez obzira na navijačko opredeljenje.