Krvavi bilans kapitalizma

Zvanični podaci kažu da svake godine u Srbiji pogine skoro 50 radnika. Za pet godina u Srbiji je poginulo 240 radnika, a povređeno je više od 4.300. Broj lakše i teško povređenih radnika nije poznat, kao ni onih koji prerano umru usled užasnih i nehumanih radnih uslova. Oni bivaju zaboravljeni i od društva i od države.

Kao što bi u crnoj šali, koja opisuje surovu istinu, rekli radnici Kolubarci, opisujući kratak životni vek rudara, radnika i mašinista bez kojih ne bi sijalo pola sijalica u Srbiji, Prva penzija za odelo, a druga za sanduk.

Zašto toliko smrti u kapitalističkom sistemu?

Zato što jedna manjina – ljudi koji zastupaju, štite i profitiraju od tog sistema žrtvuju interese većine, a pogotovo radne većine, mladih, studenata i penzionera – zarad gole zarade. Zato što su im novac i moć kojom ga obezbeđuju važniji od naših života. Ljudi, karike u režimskom lancu koji nas steže, odgovorni su za sve pogibije, znane i neznane, kojima smo svedoci. Ljudi, dakle, a ne sudbina ili viša sila – kako to danas, ali i uvek žele da prikažu oni koji su najodgovorniji i čije su ruke krvave.

• Jer nije sudbina ubila radnike u Krušiku.
• Niti je oborila helikopter i ubila Omera Mehića, njegovu hrabru posadu i bebu koju su spasavali.
• Niti se funkcionerski automobil sam zakucao na naplatnoj rampi. Snimak su sakrili i od organa gonjenja kako bi zaštitili – koga?
• Ubijen je Oliver Ivanović.
• Da bi se ubrzala izgradnja Beograda na vodi morao je da umre Slobodan Tanasković.
• Belivuku se sudi za brojna brutalna ubistva. Njegove veze sa visokim funkcionerima se pak ne istražuju.
• Milutin Jeličić Jutka je za seksualno uznemiravanje dobio smešnih tri meseca zatvora.
• Andrea Bojanić je mrtva – a sin Željka Mitrovića na slobodi jer je optužnica zastarela.
• Dejanu Pavloviću, predsedniku vojnog sindikata „Sloga“ je neko zapalio kuću.
• Istu sudbinu doživeo je i novinar Milan Jovanović. Kuću mu je spalio Dragoljub Simonović – funkcioner Srpske napredne stranke.
• Za koronavirus je Branimir Nestorović rekao da je „najsmešniji virus koji postoji samo na internetu“. Predsednik države i bulumenta iza njega se kezečila od smeha. Snimak postoji. Kao i grobovi umrlih od posledica koronavirusa.
• Šokirao nas je masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.
• Dan posle ubistava u „Ribnikaru“, novi ubica je ugasio devet života u Malom Orašju .
• Svega nekoliko meseci kasnije, poginuo je radnik koji je popravljao lift u Narodnoj skupštini.
• Pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo je radnik u pogonu topionice Ziđina u Boru.
• Radnici su poginuli čisteći kanalizacione cevi na Novom Beogradu.
• Srušila se nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu. Poginulo je četrnaest osoba.

Ovo je samo mali izvod iz ogromne liste poznatih i manje poznatih tragedija, nasilja i besmislenih pogibija i ubistava. Svako od nas bi trebalo da stavi prst na čelo i da shvati da su navedeni slučajevi samo kap u moru ogromne tragedije i opasnosti u kojoj se svi nalazimo. U ovim tmurnim danima spontano je nastao jedan slogan

Naša nadstrešnica je napravljena od svih jezivih stambenih kredita pohlepnih banaka, svih pogibija radnika koje nisu dospele u oči i uši javnosti, svake privatizacije, svakog izgubljenog doma i krova nad glavom, svih otkaza, svake regulative koja dozvoljava da nas ruše, truju, zagađuju i isteruju. U zlu senku te nadstrešnice ugrađen je svaki gram otetih rudnih bogatstava, svaka kap uništenih reka i potoka, svaki grumen zemlje koju poklanjaju stranom korporativnom kapitalu, svako samoubistvo očajnih radnika i svaki jauk bolesnih.

Malo je jedan tekst. Da bi se pobrojala sva zla globalnog i lokalnog kapitalističkog sistema i njegovih režimskih pasa čuvara, lopova, zločinaca i ubica, potrebna bi bila beskonačno opširna crna knjiga. Koliko još stradanja je potrebno da krenemo u promenu ovog sistema?

Jer kapitalistički sistem je takav da ne haje, i ako treba da ubija za profit, on će ubijati. A prokapitalističke stranke i vlasti i opozicije spremne su da opravdavaju i štite kapital, ma šta on radio ljudima. Stanimo tome na put. Ne dozvolimo da ijedna više žrtva politike služenja kapitalu padne, a da počinioci ostanu nekažnjeni. Srušimo čuvare kapitala, pre nego što obruše još neku nadstrešnicu na glave nevinih.