Letnje izdanje Kontranapada

Letnja sezona u Srbiji otvorena je na barikadama. Kontejneri su preprečili mnoge prometne saobraćajnice glavnog grada nakon režimskog divljanja nad demonstrantima u noći 28. juna, na koncu trećeg rekordno masovnog protesta. Na barikadama su stražarile sve generacije, spremne da se zajedno usprotive napadima policijskih snaga. Sukobi sa policijom šire se i po drugim gradovima, a neustrašivost ljudi raste. Šetanje kerova – ne naših četvoronožnih prijatelja, nego naših dvonožnih neprijatelja – trenutno je najpopularnija letnja aktivnost.

Režim zapada iz problema u problem. Šta god da uradi, ne valja. Kad hapsi i prebija sve redom, od dece preko studentarije do staraca, ljudi samo besniji izlaze na ulice. Kad stane s tim, ljudi su svejedno opet na ulicama. Nadstrešnice i krovovi nastavljaju da padaju, mnogomilionski koruptivni projekti se otvaraju bez upotrebnih dozvola, a režim se grčevito trudi da ubedi i sebe i druge da sve ide po starom iako se obrušava na naše oči.

Antirežimska borba pokazuje se kao ultramaraton, ali s nedvosmislenim ciljem – i sa sve bezizlaznijim vrhovnim suparnikom. Glavno ostaje pitanje sredstava koja nas vode bliže cilju, a potom i šta nakon što pretrčimo finiš – u susret čemu trčimo zadnjih osam meseci? Tu stratešku vizuru i inspiraciju, koja masovnom pokretu i dalje nedostaje, nastojimo da ponudimo ovim brojem Kontranapada. Da radni narod naše zemlje ne bi ponovo, kao pre 25 godina, završio izdan i usamljen, političke struje koje prežive obračun s režimom moraju se kroz ovu i naredne borbe (iz)boriti za temeljno drugačije društvo – za interes i dobrobit radnog čoveka; za život, rad i prirodu oslobođene jarma kapitala; za socijalizam!

Uz to se u ovom broju bavimo i taktikama koje ubrzavaju kraj režima. Blokade i barikade, iako neverovatno inspirativne, mogle bi da zadaju odsudni udarac režimu tek kada bi masovnije učešće u njima uzela i organizovana radnička klasa. A da bi radnici zauzeli ulice, moraju da potegnu svoje najubojitije oružje – štrajk. Jačajući saradnju studenata, sindikata i radnog naroda, gradeći masovni štrajk ciglu po ciglu, pripremamo se da parališemo rad sistema. A ni najokoreliji režim, poput Vučićevog, ne bi mogao da nastavi da upravlja sistemom koji je u kolapsu.

Bes, odvažnost i borbenost stotina hiljada ljudi u Srbiji prošli su sve testove i iskušenja. Usmerimo ih na najbolji mogući način – u politički rad za radikalno drugačiju sutrašnjicu!