Naprednjaci u stisci

U pokušaju da iskoristi leto i smanjeni intenzitet mobilizacije pokreta koji nastoji da ga sruši, naprednjački režim nedeljama je zaoštravao direktan politički i represivni pritisak - medijski linč, pomilovanja ljudi optuženih za napade i pokušaje ubistava studenata u blokadi, napadi na adrese istaknutih učesnika i učesnica pokreta, pritisci i pretnje ministarstva prosvete upućene zaposlenima u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, kao i studentima, nebrojena hapšenja, privođenja, zastrašivanja, razbojnički napadi i širenje nacionalističke paranoje i mržnje prema nesrpskim manjinama.

Osokoljen relativnim izostankom jasne reakcije pokreta u vidu nedvosmislenog zbijanja redova, režim se odlučio da pokuša da pređe u otvoreniju ofanzivu. Prvo u Novom Sadu, gradu koji je nedvosmisleni epicentar gneva prema naprednjačkoj vlasti, kroz prefarbavanje stambenih zgrada trobojkama i pretećim grafitima, kada je došlo do fizičkih sukoba, potom napadom na izložbu protestnih fotografija na manifestaciji Slovačke svečanosti u Bačkom Petrovcu i, naposletku, koordinisanim napadima na demonstracije u Vrbasu i Bačkoj Palanci, kada su stranačke paravojske uz zaštitu policije u opremi za razbijanje protesta napadale okupljenu javnost vatrometima, topovskim udarima, francuskim ključevima, sekirama, čekićima i flašama zamrznute vode.

Ipak, kao i prethodni pokušaji podizanja stepena represije, i ovaj je izazvao gnevnu reakciju naroda i ukazao na to koliko je socijalna baza režima uska, nestabilna i nepouzdana. Reagujući na napade, pod parolom “Srbijo probudi se” organizovani su protesti u više desetina gradova u Srbiji, uglavnom usmereni na stranačke prostorije Srpske napredne stranke.

Grupe od nekoliko desetina do maksimum par stotina pristalica SNS-a bile su poslate da brane stranačke kancelarije, a zapravo da provociraju i napadaju pobunjene mase, ovaj put uz pomoć ne samo policije, već i specijalne jedinice vojne policije Kobre, za koje je Vučić svojevremeno tvrdio da mogu da “razbacaju proteste za šest sekundi”. Do razbacivanja nije došlo, iako je jedan od pripadnika Kobri potegao vatreno oružje ispred stranačkih prostorija SNS-a. 

Bilans sinoćnih događaja, za sada ukazuje na više desetina povređenih pristalica SNS-a i sedam povređenih pristalica Kobri, dok je broj povređenih građana verovatno značajno viši, a ozlede, usled nižeg stepena opremljenosti, u proseku ozbiljnije.

Ipak, u političkom smislu, noć 13. na 14. avgust sugeriše bitne lekcije za pokret: manevarski prostor režima je sve uži i on nema snage da se odupre masovnom pokretu na ulici, a da ne rizikuje otvoreni sukob u kom teško može da pobedi. Posledično, njegov kapacitet da pojačava represiju kako bi slabio koheziju pokreta je značajno ograničen raspadom njegove socijalne baze - od stotina hiljada formalnih članova Srpske napredne stranke, njene kancelarije brani nekoliko stotina do par hiljada potvrđenih kriminalaca širom čitave zemlje, a čak i armije onlajn botova deluju potkapacitirano. Jedina stvar koja SNS-u daje mogućnost da učestvuje u otvorenim uličnim sukobima sa pobunjenim narodom jeste činjenica da još uvek kontrolišu državni represivni aparat - policiju i vojsku.

Ovo je prilika za pokret - fokus sa izborne kombinatorike treba vratiti na teren na kom je pokret beskrajno snažniji od režima, uz naročit napor ka organizovanju štrajkova na radnim mestima. Kombinacija štrajkova, obnove studentskih i učeničkih okupacija, i masovnih uličnih demonstracija može da dovede do pada režima daleko, sigurnije i efikasnije od prelivanja trenutne energije i organizacionih kapaciteta u predizbornu kampanju.

Želiš da podržiš rad Kontranapada?

Javi se za svoj primerak u elektronskoj ili paprirnoj formi.

Prijavi se odmah!