Otkaz Goranu Perišiću je „streljanje“ za primer pobunjenim radnicima

Otkaz Goranu Perišiću je „streljanje“ za primer pobunjenim radnicima

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, potvrdila je otkaz borbenom radniku EPS-a i jednom od prvaka Sindikata Jedinstvo, Goranu Perišiću, poništavajući odluku inspektora rada koji je doneo rešenje da Perišić bude vraćen na posao. Goran Perišić, koji se godinama borio protiv urušavanja i privatizacije nacionalnog energogiganta, ukazujući na nepotizam, sumnjive javne nabavke, zloupotrebe ovlašćenja i druge nezakonite aktivnosti, otpušten je iz Elektroprivrede pod izgovorom da „narušava ugled preduzeća“, a zapravo zbog svoje borbe i podrške antirežimskom i studentskom pokretu. Inspektorat za rad potom je, prvobitno, doneo rešenje u njegovu korist – sve dok ministarka za rad iz režimu i kapitalu lojalne ekstremno desničarske stranke Zavetnici nije to rešenje poništila.

U pitanju je, razume se, slučaj odmazde protiv istaknutog radničkog prvaka. Perišić je „odstreljen“ za primer svim drugim radnicima koji bi se pobunili protiv režima i sistema u kojem je njihov rad besramno eksploatisan, a javna imovina se rasprodaje u bescenje domaćem i stranom kapitalu. Ovo je primer kako će se i u budućnosti ovaj desničarski, kapitalistički režim i njegovi psi čuvari, neradnici iz raznih prorežimskih pokreta, obračunavati sa najborbenijim radnicima.

Marks21 najoštrije osuđuje postupak ministarke rada. Osuđujemo to što Goran Perišić, saborac naših drugova i mnogih drugih slobodara i slobodarki u mnogim borbama, nije vraćen na posao samo zato što jedna kriminalna vlast, u cilju prelivanja društvenog bogatstva u džepove bogate manjine, radi protiv svakog, pa i najmanjeg otpora radničke klase u Srbiji. Poruka je ovo i Kolubarcima da ćute dok im otimaju rudnike, poslove i dedovinu.

Mi nikada nećemo prihvatiti da domaće i strane korporacije privatizuju EPS. Elektroprivreda spada u grupu najvažnijih preduzeća, i uz svu imovinu i resurse koji idu uz nju mora da pripada svima i da njome upravljaju radnici, a ne kapitalistička država i lešinarske firme. Kada se radnici u ovoj zemlji budu pitali, kao što i treba da se pitaju, EPS će biti vraćen radnom narodu, a oni koji su ga poklonili i urušavali biće za to kažnjeni. Zato u predstojećem periodu moramo nastaviti borbu za EPS-a u javnom vlasništvu.

Svi danas moraju da se povežu i udruže u borbu koja ne samo da mora da se uhvati ukoštac sa korupcijom kao takvom, već i da iz korena promeni zakone i institucije tako da one prestanu da rade pod diktatom lopovskih vlasnika svega pod zemljom, na zemlji i nad zemljom, već u korist i za život radne većine. To bi trebalo da bude smisao i cilj borbe svih koji misle dobro radnom narodu – a njih ima dosta, od borbenih sindikata i radničkih saveta, preko esnafskih udruženja i zborova građana, pa do omladinaca u studentskom pokretu. Svaka druga promena bila bi kozmetička i povratak na stanje od pre 2012. godine, a možda čak ni toliko. 

Nećemo moći da odlučujemo tu gde živimo ako ne budemo odlučivali i tamo gde radimo. 

Želiš da podržiš rad Kontranapada?

Javi se za svoj primerak u elektronskoj ili paprirnoj formi.

Prijavi se odmah!