Povorka rudarskih dželata baca senku nad čitavim Balkanom; odagnaćemo je samo zajedničkim otporom sa svojom klasnom braćom i sestrama.

Nemojmo se zadovoljavati samo simboličnim ostavkama i hapšenjima pojedinaca koje je režim odlučio da skloni iz oka javnosti. Kriv je ceo sistem koji iznova rađa zločine, nepravde i nejednakosti – a njegovi „napredni“ upravljači snose direktnu odgovornost.

Gde je kraj crnoj knjizi nesreća i ubistava za koje je odgovoran režim ali i sistem u kojem živimo?

Dok mi zbrajamo „nezapamćene tragedije“, halapljiva kamarila na vlasti zbraja profite koje je zgrnula preko mrtvih ljudi – žrtava politike privlačenja stranih investicija i služenja interesu kapitala.

Vesti o pogibijama na radnom mestu svako malo pune stupce crne hronike medija u Srbiji. Kretanje brojki kroz godine svedoči o poražavajućem trendu urušavanja bezbednosti na radu. Počev od 2011. godine, kada je stradalo 40 radnika, broj poginulih na radnom mestu gotovo stalno se uvećavao. Vrhunac je dostigao deceniju kasnije,

Dve i po godine nakon što je masovni pokret protiv Rio Tinta naterao vladajuću klasu na povlačenje, čini se da je na pomolu obnavljanje sukoba. Zaoštrena kriza kapitalizma primorava režim da iznova otvori pitanje iskopavanja litijuma, iako pobedonosno iskustvo kolektivne borbe 2021/22. godine još nije izbledelo iz kolektivnog sećanja.

Bliski istok, novo-staro žarište u sve širem i intenzivnijem nadmetanju starih i novih imperijalističkih snaga razbuktalo se početkom oktobra. Pola veka nakon Jomkipurskog rata, poslednjeg sukoba većih razmera između Izraela i arapskih zemalja, rat u Gazi preti da preraste u novi regionalni konflikt. Međutim, da li su sadašnji arapski režimi

Decenije poraza i povlačenja gurnule su radikalnu levicu u duboku ideološku, organizacionu i moralnu krizu. Ako želimo da iz nje ikada izađemo, moramo se osloboditi ograničenja plitke politike sukoba liberala i nacionalista, odlučno se vratiti ideji radikalne transformacije društva i organizovati se na način koji će nam omogućiti da svaku

Elektroprivreda Srbije je 2023. godine zvanično pretvorena iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, i to po vrlo lošim uslovima, kako za radnike Kolubare, tako i za Srbiju i njene građane uopšte. Vrednost EPS-a srozana je sa petnaest na svega tri milijarde evra. Piše Živojin Milovanović Pobuna ili podvala Protest u

Skoro svako može da primeti da živimo u društvu u kom mala manjina raspolaže ogromnom moći i bogatstvom, dok većina jedva spaja kraj s krajem i nema gotovo nikakvu kontrolu nad sopstvenim životom. Mnogi osećaju i da te dve grupe ljudi imaju suprotne interese. Na primer, svaki put kada izbije

Predsednik Vučić je uoči Prvog maja odlučio da pošalje iskrenu i snažnu čestitku radničkoj klasi Srbije. Odgovarajući na pitanje novinara o nameri Crne Gore da uvede sedmočasovni radni dan, čovek bez ijednog dana radnog staža iza sebe je izjavio: „I 40 sati je malo! Dok sam ja predsednik, nikada to