Rat u Iranu: pet do dvanaest za organizovanje balkanskih komunista

Najoštrije osuđujemo rat koji su Sjedinjene Američke Države i Izrael poveli protiv Irana, kao i podršku ovom imperijalističkom pokušaju svrgavanja režima u Teheranu, koju im pružaju vladajuće klase NATO i EU država. U vazdušnim napadima koje je ovaj imperijalistički konglomerat sproveo na još jednu u nizu suverenu državu napadnuti su, neselektivno, civilni ciljevi, škole i javne ustanove. U samo jednom napadu na školu zbrisani su životi oko 165 iranskih devojčica, a procenjuje se da je od 28. februara ubijeno preko 1000 civila. Doskorašnji vođa Irana, ajatolah Hamnej, ubijen je zajedno sa više članova porodice. Rat je samo dodatno destabilizovao region Magreba i Levanta, ali i svet, izazvavši energetske potrese, osvetničke napade Irana na ratne ciljeve u nizu zemalja (koji su stigli čak do vojne baze britanskog vazduhoplovstva na Kipru), a iznad svega, nove hiljade žrtava politike tzv. humanitarnih intervencija.

Po ko zna koji put prekršena je Ženevska konvencija i počinjeni su stravični ratni zločini. To nažalost nije ništa novo. Presedan u kojem je do kraja pogaženo međunarodno pravo i obesmišljena funkcija Ujedinjenih nacija dogodio se još 1999. godine, kada su NATO snage napale i bombardovale Saveznu Republiku Jugoslaviju. Rukavice su tada skinute, a u sadašnjim zločinima SAD i Izraela potpuno su ogoljeni imperijalistički ciljevi, koji se više ni ne maskiraju tobožnjim sprečavanjem humanitarne katastrofe i sličnim floskulama.

Besomučni genocid nad palestinskim narodom u Gazi, napad na Venecuelu i ovaj krvoločni napad na Iran predstavljaju apel na otrežnjenje svim progresivnim, antifašističkim i antiimperijalističkim snagama širom sveta da udruže svoje resurse, dogovore zajedničke političke ciljeve i počnu da deluju unisono. Mase radnika, studenata, penzionera, mase ljudi koji žive samo od svog rada a ne od parazitiranja na tuđem, nemaju šta da traže u politici proimperijalističkih stranaka. Od njih mogu da dobiju samo dalju eksploataciju rada i krađu javne imovine u nestabilnom miru, ili pak smrt u osvajačkim, grabežljivim i imperijalnim ratovima, u kojima su njihove kćeri i sinovi topovska hrana kojom vladajuća klasa održava svoju nadmoć.

Jasno se vidi da kapital i vojna sila imperijalista ne poznaje ni nacionalne ni moralne granice, pa prema tome ni političko udruživanje radničke klase, i u praksi a ne samo u teoriji, ne sme da poznaje i priznaje isključivo pravila igre buržoazije, koja služe samo da ograniče uticaj i zamah antiimperijalističke i socijalističke politike. Iako se ne slažemo sa bilo kojim oblikom autoritarizma i eksploatacije radnih ljudi, znamo da nijedna imperija u istoriji nije i ne može da bude faktor oslobođenja naroda, već da joj je cilj samo još veće porobljavanje i iskorišćavanje tuđeg rada i resursa. Narod Irana jedino samostalno i bez mešanja imperijalističkih blokova, može i mora da odlučuje o svojoj sudbini i da se bori za svoju slobodu. Najveći prijatelji režima u Teheranu upravo su rat i sankcije koje nameću Amerika, Izrael i EU, ali i njihova lažna i licemerna podrška naporima ljudi u Iranu da se oslobode teokratskog režima.

Šta napad Amerike i Izraela na Iran znači za narode Balkana? Ovaj rat kao i nasilje koje mu je prethodilo jasno govori da mi, radnici i radnice Balkana, ne smemo da priznamo granice između nas, počev od dezintegracije jugoslovenskog prostora. Ove podele i razdori nametnuti su nam da bi nas lakše kontrolisali i nesmetano eksploatisali naš rad, zdravlje i živote, te da bi nacionalne kompradorske buržoazije lakše podelile višak vrednosti među sobom. Ideja međunarodnog socijalizma i radničkog pokreta, koju su imperijalisti uništavali i protiv koje se stalno bore, jedina je koja efikasno i trajno može da stane na put i likvidira imperijalističko čudovište. Naš zadatak ovde mora da bude zajednička, organizovana i udružena borba protiv vladajućih klasa u svim balkanskim državama. Za to nam je potrebna komunistička radnička partija Balkana, borbena organizacija radnih ljudi i svih slobodoljubivih antifašista i antiimperijalista, kao i tesni savezi između svih istinskih socijalističkih političkih snaga na ovim prostorima. Mi ćemo i nadalje raditi u tom cilju.

Zato vas pozivamo da nam se pridružite u toj borbi i naporima da zajedno izgradimo radničku partiju – najvažniju političku borbenu snagu kroz koju smo, kao radnice i radnici, imali priliku da se kroz istoriju borimo protiv svih naših izrabljivača, domaćih i stranih, kako bismo živeli život dostojan slobodnih ljudi.