Režim je u defanzivi – pojačajmo pritisak!
Nemojmo se zadovoljavati samo simboličnim ostavkama i hapšenjima pojedinaca koje je režim odlučio da skloni iz oka javnosti. Kriv je ceo sistem koji iznova rađa zločine, nepravde i nejednakosti – a njegovi „napredni“ upravljači snose direktnu odgovornost.
Posle tri nedelje slušanja pesmice „Mir, mir, niko (od nas) nije kriv“ i privođenja studenata i aktivista koji su protestovali posle zločina u Novom Sadu, režim je shvatio da mora da promeni ploču. Nije čak, kao prošle godine nakon ubistava u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca, bilo potrebno da preko 50.000 ljudi iz nedelje u nedelju izlazi na ulice. Sad je bio potreban samo usmeren pritisak i bes – i pretnja jednim štrajkom.
U manje od 24 sata, ostavke su podneli Tomislav Momirović, ministar građevinarstva u vreme obnove železničke stanice u Novom Sadu, i Jelena Tanasković, direktorka JP Infrastruktura Železnice Srbije, koje se vodi kao investitor u rekonstrukciju stanice. Ove ostavke su usledile nakon Vučićeve najave da nekad i „potpuno nevini“ funkcioneri koje je „sve slučajno zadesilo“ moraju da snose moralnu i političku odgovornost. Jutro nakon ostavki, uhapšeno je 11 funkcionera – uključujući Gorana Vesića, Jelenu Tanasković i njenog prethodnika na čelu Infrastrukture, Nebojšu Šurlana. Šurlan je inače podneo ostavku na mesto direktora u martu, kada su procureli snimci njegovih razgovora s državnim vrhom o nameštanju tendera i trošenju javnog novca na finansiranje fudbalskih klubova.
Uz to, danas je predsednik Vlade Miloš Vučević najavio da neće biti promena Zakona o visokom obrazovanju, kojima je prethodno najavljen ulazak stranih univerziteta u visokoobrazovni sistem Srbije. Studenti i profesori, delom iz redova opozicije, juče su upali u Rektorat, gde se održavala svečanost povodom Dana studenata – ali samo za režimski podobne studente okupljene oko SKONUS-a; Vučić je trebalo da prisustvuje svečanosti, ali je odustao nakon početka protesta ispred Rektorata. Zaposleni Univerziteta u Beogradu su zbog najavljenih izmena zakona zapretili štrajkom.
Naravno, to što je Vučić odlučio da pozove neke od svojih piona na moralnu i političku odgovornost i dalje ne znači da će oni krivično odgovarati. Podsetimo se da, nakon pompeznih hapšenja s početka SNS-ovog mandata, kada se nova vlast razračunavala sa starom, gotovo niko nije krivično odgovarao za svoje kriminalne poslove.
Ali ovi defanzivni potezi režima imaju značaj jer pokazuju da, pod koncentrisanim pritiskom, režim mora da pravi ustupke. Nakon mnogo godina nagomilanih zločina i nesreća, bes i pritisak ključaju, a režim je svestan da mora da se povlači. Ako je jedna blokada suda u Novom Sadu, jedan upad studenata u Rektorat, jedna pretnja štrajkom prosvetara u visokom obrazovanju – i mnoštvo izliva spremnosti običnih ljudi u poslednjih mesec dana da ulaze u sukobe s policijom zahtevajući pravdu – postigla sve ovo, zamislite šta tek može širenje i radikalizacija borbe.
Režim treba napasti dok je ranjiv. Pobuna tada donosi najveće plodove. Nemojmo se zadovoljavati samo simboličnim ostavkama i hapšenjima pojedinaca koje je režim odlučio da skloni iz oka javnosti. Kriv je ceo sistem koji iznova rađa zločine, nepravde i nejednakosti – a njegovi „napredni“ upravljači snose direktnu odgovornost. Zato pojačajmo pritisak u svim borbama, na radnom mestu i na ulici – sada nije trenutak za povlačenje!