Solidarnost sa drugaricom Tarom!

Prošlog petka, 24. oktobra 2025. godine, održan je skup podrške i solidarnosti sa migrantima i stranim radnicima na Trgu Slavija. Skup je organizovan na inicijativu Zrenjaninskog socijalnog foruma, pre svega njegove članice i dugogodišnje radničke aktivistkinje Tare Rukeci Milivojević. Povod za ovaj skup podrške bila je najava fašističke organizacije Narodne patrole da će održati antimigrantski skup istog dana u večernjim satima.

Međutim, režim Aleksandra Vučića tog jutra je naredio hapšenje vođe Narodnih patrola Damnjana Kneževića i zabranu održavanja fašističkog skupa, kao razlog navodeći rasnu diskriminaciju i Kneževićeve pretnje da će napasti „Ćacilend“. U ovoj neuverljivoj i neiskrenoj predstavi odbrane od fašizma, režim čiji policijski i parapolicijski odredi mesecima unazad vrebaju „blokadere fašiste“ na ulicama tobože se obračunao sa svim neprijateljima ustavnog poretka. Narodnim patrolama je to naravno omogućilo da se predstave kao žrtve režimske represije, protivnici režima i jedini „borci za istinu“ o stranoj radnoj snazi koja se zapošljava u Srbiji. Desnica na vlasti i desnica na ulicama, naoko suprotstavljene, tako su se opet uzajamno ojačale.

Istovremeno, Narodne patrole i ostali fašistički šljam ostrvio se na Taru kao organizatorku skupa podrške migrantima, te na studentske plenume koji su ovaj skup podržali. Među potonjima se na udaru našao naročito Mašinski fakultet, poznat po progresivnosti i borbenosti akcija koje je pokretao i podržavao. Taru su napali po nacionalnoj osnovi, služeći se najgorim rasističkim stereotipima i lažima kako o njoj, tako i o stranim radnicima za čiji se bolji položaj i zaštitu ona već godinama najpredanije bori.

Stojimo solidarno sa našom drugaricom i saborkinjom, sa svima koji su svojim prisustvom podržali skup 24. oktobra, i iznad svega, sa stranim radnicima i migrantima kojima smo ovaj skup podrške i posvetili. Svedočimo jezivom porastu samopouzdanja najcrnjih desničarskih snaga širom sveta, pa i u Srbiji i na Balkanu. Njihov cilj nikada i nigde nije da se bore protiv kapitalizma, koji je uzrok radničkog podjarmljivanja i patnji, već da preusmere naš bes na najslabije i sasvim pogrešne mete – poput stranih radnika. Najveći deo njih u Srbiju dolazi trbuhom za kruhom, baš kao i naši radnici koji odlaze u druge zemlje kako bi bolje zarađivali i sigurnije živeli. Neretko bivaju smešteni u neuslovnim smeštajima, njihova radna prava zloupotrebljena, a oni sami najčešće su neorganizovani i bez zaštite koju pružaju sindikati i radničke organizacije.

Desnica želi da nas ubedi da su nam ovi ranjivi ljudi najveća pretnja – a ne naša država koja šalje policiju da nam razbija glave na ulicama, ili fašističke bande koje ovih dana brutalno prebijaju prolaznike glavnog grada ako im nisu „po meri“. Ona se služi manipulacijama, lažima i nasiljem da bi nas odvratila od toga da svoj bes usmerimo prema sistemu i njegovim fašističkim psima-čuvarima. Fašisti ćute kada „naša“ policija i „naša“ vladajuća klasa ženama prete silovanjem, prebijaju ih, gaze i ubijaju – ali samo jedan incident, stvaran ili izmišljen, u kome učestvuje neki stranac dovoljan je da se ovi „junaci“ i „uzorni muževi“ dignu na oružje. Trenutni pozivi na pogromaško nasilje nad Romima u Sloveniji i Turcima u Crnoj Gori, nakon izolovanih incidenata u kojima su neki pripadnici ovih grupa učestvovali, svedoče o opasnosti koja vreba kada svoje stvarne neprijatelje i tlačitelje u vladajućoj klasi zamenimo žrtvenim jarcima iz marginalizovanih grupa.

Borimo se i uvek ćemo se boriti protiv fašizma i desničarskih manipulacija masovnim besom i nezadovoljstvom. Stojimo i stajaćemo uz svakog druga i drugaricu koji se nađu na meti fašističkih pretnji i napada. I ono najbitnije: organizovaćemo se samo snažnije i mnogobrojnije, ruku pod ruku sa svojom klasnom sabraćom iz drugih zemalja, kako bismo srušili ovaj nasilni i nepravedni sistem i izgradili društvo po meri svakog radnog čoveka.

Solidarnost je naša snaga!