Teze za obnovu pokreta

1) Masovni pokret je u poslednjih godinu dana izazvao duboke promene u političkom životu Srbije i uključio stotine hiljada ljudi u zajedničku borbu sa ciljem smene bahatog naprednjačkog režima. On je pokazao da je cela omladina zemlje nepomirljivo protiv trenutne vlasti, a ta omladina je kroz studentske i srednjoškolske blokade, plenume, masovne proteste i mnoge druge oblike organizovanja i borbe pokazala da je sposobna za tešku i dugačku političku borbu sa državnim aparatom.

2) U svom sukobu sa režimom i državnim aparatom, pokret se bori na tri ključna bojna polja: a) u medijima, uključujući društvene mreže; b) na terenu, javnom prostoru i ulici i c) na radnom mestu. U medijskom pogledu, pokret je uspeo da naruši imidž naprednjaka kao nepobedive političke snage i da se nametne kao nov, neukaljan i širok front koji može da porazi vlast. U borbama u javnom prostoru i na ulici, pokret je uspeo da mobilizuje ogroman broj ljudi, kao i da odbrani svoje pravo na javno izražavanje političkog stava od policijske represije i režimskih batinaša. Sama silina pokreta primorala je vlast da permanentno blokira trg ispred Skupštine u Beogradu. S druge strane, na frontu radnih mesta, nakon neuspešnog poziva na generalni štrajk prošle godine, gušenja štrajka u prosveti i neuspeha da se štrajkački talas proširi u druge delatnosti, ovo bojno polje je u najvećoj meri zatvoreno nedvosmislenom pobedom režima.

3) Ubedljiva pobeda pokreta na propagandno-idejnom polju i nesposobnost režima da uguši i izbaci iz stroja njegova jezgra organizovanja u vidu plenuma, zborova i drugih neformalnih struktura odozdo dala mu je zamah i snagu da preživi teške poraze u vidu ugušene pobune na radnim mestima, kao i okončanja blokada i povratka nastavi i ispitima za studente. Međutim, zatvaranjem mogućnosti direktnog učešća organizovanih radnika u političkoj borbi, smanjena je potencijalna snaga pokreta da režim potuče odlučno i bez potrebe za skretanjem energije u institucionalne vode izbornog sistema. Ovakav odnos snaga proizveo je dugu pat-poziciju u kojoj se pokret nalazi od početka leta.

4) Povlačenje organizovane radničke klase, oličene u najvećoj meri u štrajku prosvetnih radnika, iz pokreta uticalo je i na promenu njegovih metoda i karaktera. Umesto pozivanja na direktnu odgovornost i ispunjenje zahteva, odlučujuća borba prebacuje se na teren referendumskih izbora oko studentske liste. Umesto da se uvidi da pokret predvođen studentima koji uključuje stotine hiljada ljudi u aktivnoj borbi ima i legitimitet i snagu da nametne i sam ispuni svoje zahteve, pristupilo se dugom procesu potrage za „neukaljanim“ stručnjacima koji bi prvo osvojili vlast, pa onda krenuli u posao demontiranja efekata naprednjačke vlasti. Umesto da se insistira na tome da je pokret proizveo svoje oblike demokratskog organizovanja i odlučivanja, koji su u mnogim aspektima više demokratski u odnosu na postojeće institucije, pokret se povukao pred logikom tih institucija koje su se u poslednjim godinama i decenijama pokazale ne samo kao nesposobne da zaustave propadanje društva, već kao koristan alat za sve one koji su to propadanje podsticali za sopstveni račun.

5) Trenutno stanje takođe je odraz unutrašnjih podela u samom pokretu. Studentska lista treba da bude kompromis između liberalne i nacionalističke struje i da se formira oko programa koji tvrdi da će ispraviti uzroke nezadovoljstva građana odnosno srpskog naroda. U tom pogledu ona neće ponuditi ništa što se nije moglo pronaći u predizbornim programima opozicionih partija od uvođenja višestranačja.

6) Ono što je od ključne važnosti međutim, jeste koordinisano i zajedničko delovanje svih onih struja u pokretu koje smatraju da je ključno pitanje oko problema radnog naroda. Svi radnici koji podržavaju pokret moraju se politički organizovati sa ciljem ponovnog otvaranja fronta borbe na radnim mestima. Osnova za takvo organizovanje postoji u Društvenom frontu koji je nastao sa ciljem da koordiniše radničke borbe u različitim sektorima, ali mogućnost organizovanja postoji na svakom radnom mestu. Studenti, među kojima većina želi da se bori za promenu sistema, a ne samo za smenu vlasti, moraju prepoznati da bez uspešne borbe na radnim mestima promene sistema neće biti. Oni moraju da nađu snagu koju su imali u prvim mesecima, da smanje naglasak na elektoralnim kombinacijama i bace se u posao jačanja pokreta na radnim mestima. Jedino na taj način moći će da dopru i do onog dela ljudi u Srbiji koji su još uvek ucenjeni svojim radnim mestima i da ih inspirišu da i oni uđu u direktnu borbu protiv svojih ugnjetača i eksploatatora.

7) Ovo krilo pokreta mora se jasno razlikovati i od liberala i od nacionalista. Od liberala se razlikuje tako što će se zalagati za ekonomsku, a ne samo za političku ravnopravnost: za promenu ekonomskih prioriteta i veće ulaganje u sisteme koji podižu kvalitet života običnog, radnog čoveka – u školstvo, zdravstvo, socijalnu zaštitu, socijalne stanove, u čitavu privredu po meri radnog naroda, a ne šačice bogataša i multinacionalnih korporacija. Od nacionalista se razlikuje tako što prepoznaje da su radni narodi okolnih i svih drugih zemalja prirodni saveznik u borbi za bolji svet. Tako što će se za savezništvo i zajedničku borbu okretati omladini i radničkoj klasi Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Grčke, Turske… a ne centrima moći u Briselu, Moskvi, Vašingtonu ili Pekingu. Tako što će braniti radnička prava stranih radnika koje lokalni moćnici dovode u Srbiju da rade kao robovi i da na njima treniraju strogoću koju će potom primenjivati i na radnicima koji su državljani Srbije. Tako što će stati u odbranu prava naroda Palestine na život i zaštitu od genocida koji nad njime vrši Izrael.

8) Mnogi od ovih političkih ciljeva već postoje u okviru pokreta – unutar njegovog studentskog krila i van njega. Ali oni nemaju jezgro oko kog mogu da se ujedine niti jasnu strategiju koja bi bila alternativa čisto izbornom nastavku borbe. Liberalne i nacionalističke partije i organizacije neumorno rade na nametanju svojih ciljeva i jačanju logike koja će pokret odvući u ćorsokak. Radnička levica mora da se prepozna kao snaga unutar pokreta, da samouvereno proglasi svoje ciljeve i krene da radi na organizovanju ljudi oko njih u svakom mestu, svakom zboru, na svakom radnom mestu, fakultetu i ulici.