Tehnofašizam: AI vladavina krupnog kapitala

U svetlu sve šire rasprave o razvoju veštačke inteligencije i njenom uticaju na društvo, bitno je dokučiti da li ovaj novi tehnološki proboj predstavlja prekretnicu u daljem razvoju čovečanstva,  ko taj tehnološki razvoj usmerava i sa kojim ciljem. 

Za početak treba naglasiti da neizvesnost i strah zbog razvoja novih tehnologija nisu ništa novo. Isti sentiment je bio rasprostranjen u 18. i 19. veku, tokom ubrzane industrijalizacije i sve veće primene mašina u proizvodnji, dok se mitološke predstave kažnjavanja čoveka zbog pokušaja da ovlada prirodom mogu naći još tokom antičkog perioda, npr. u mitu o Okovanom Prometeju. Tako i u Manifestu komunističke partije piše: „Buržoaski odnosi proizvodnje i prometa, buržoaski odnosi svojine, moderno buržoasko društvo, koje je volšebno izazvalo tako silna sredstva za proizvodnju i promet liči na čarobnjaka koji ne može više da savlada podzemne sile koje je izazvao“. Slične predstave odmenute tehnologije mogu se često naći i danas. 

Među direktorima i vlasnicima naprednijih AI kompanija u SAD vrlo je rasprostranjeno uverenje o neminovnosti nastanka generalne veštačke inteligencije, koja će nadići kapacitete čoveka, te postati sledeći korak u istorijskom razvoju svesti. Odatle sledi mišljenje ovih „tech magova“ da je pred nama apokalipsa, što može da se tumači u smislu raspada i uništenja ljudske civilizacije ili, u izvornom značenju grčke reči, kao „otkrovenje“, tj. da se čovečanstvo nalazi na istorijskoj prekretnici. Prema eksponentima ove tehno-eshatologije, način da se izbegne armagedon nije ekspropriacija i raspodela bogatstva, kraj eksploatacije, veća briga o prirodi i slično. Naprotiv, rešenje vide u radu na tome da se postigne simbioza ljudi sa veštačkom inteligencijom, kako se ne bi okrenula protiv svojih kreatora. Zagovornici prvog rešenja se od strane ovih silicijumskih proroka označavaju kao agenti zla ili čak i anti-hrista (komentar Pitera Tila o Greti Turnberg), dok oni koji su voljni da ih podrže u daljem razvoju tehnologije, dakle političari, vojska i finansijeri, pomažu postizanje tehno-utopijske vizije u kojima će se čovečanstvo stopiti s naprednim oblicima veštačke svesti i kolonizovati vasionu. Ovaj spoj religijske simbolike, utopije i dualističkog pogleda na svet čini ideologiju koja nema mnogo veze sa stvarnošću, ali veoma pogoduje akcijama njihovih kompanija i dodatnom naduvavanju mehura AI, koji je prošle godine činio 80% rasta vrednosti akcija na američkoj berzi.

Kroz stavove brojnih ideologa provejava protivrečnost između ideje da zbog razvoja veštačke inteligencije čovečanstvu preti apokalipsa i njihovog zagovaranja njenog daljeg razvoja pod uslovom da je oni usmeravaju i kontrolišu. Time se zapravo rade dve stvari: 1) Nadolazeća kriza kapitalizma i sve teži uslovi života pripisuju se isključivo tehnološkom napretku i 2) tvrdi se da je taj tehnološki napredak u stvari neophodan kako bi se kriza na dugi rok razrešila, ali da vlasnicima te tehnologije treba dati odrešene ruke, šta god to koštalo. Tako se opravdano socijalno nezadovoljstvo i bes zbog obesti i bahatosti buržoazije i političara preusmerava na neobuzdani tehnološki razvoj. Nije sporno da razvoj tehnologije može da ugrozi zaposlenje mnogih, kao i to da njena implementacija može radikalno da izmeni ljudsko društvo. Ono što osporavamo jeste pretpostavka da tehnologija čini silu koja deluje nezavisno od ljudi koji je kontrolišu. Ukoliko se ona koristi kao što se koristi danas, tj. radi sticanja profita i povećanja kapaciteta za razaranje, to je zbog toga što je to u interesu ljudi, kapitalista, koji poseduju tu tehnologiju i određuju njenu primenu. Suština problema ne leži u tehnologiji – sredstvima proizvodnje – već u odnosima proizvodnje koji su klasno određeni i čiji glavni cilj je ekstrakcija profita, a ne povećanje blagostanja. Ukoliko bi većina čovečanstva – radnička klasa – mogla odlučivati o njenoj upotrebi, sigurno je da bi na prvom mestu bila poboljšanja u zadovoljavanju stvarnih potreba društva - skraćivanje radnog dana, medicini, zdraviji oblici urbanizacije, ekologija itd.  

U kontekstu kapitalističkog sistema, funkcija ljudi u prozivodnji je kroz podelu rada prvo specijalizovana, potom mehanizovana i (polu)automatizovana u fabrikama, da bi sada kroz razvoj veštačke inteligencije došlo i do automatizacije mentalnih kapaciteta čoveka. Tehnološki napredak u kapitalizmu predstavlja pre svega sredstvo za neposredno povećavanje produktivnosti i profita, ali u značajnoj meri utiče i na (re)organizaciju proizvodnje, a samim tim i na reprodukciju celog društva. Takođe, on je neizostavan deo strategije svake ozbiljnije vojne sile koja želi da sačuva ili poboljša svoj položaj u međunarodnom sistemu. Imajući u vidu, dakle, da su dve glavne funkcije tehnologije za kapitalizam povećanje profita i kapaciteta za razaranje, razvoj veštačke inteligencije treba tumačiti u tom ključu.

Nemali broj američkih predstavnika krupnog kapitala koji su najviše uključeni u razvoj ove tehnologije propovedaju ideologiju koja kombinuje elemente fašizma sa transhumanizmom. Nakon inauguracije Donalda Trampa u januaru 2025. godine, održana je večera u organizaciji predsednika na koju su bile pozvane viđenije ličnosti i direktori Big Tech kompanija poput Bila Gejtsa, Mark Cukerberga, Sema Oltmana, Pitera Tila...  Iako je još rano govoriti o postojanju fašističkog sistema unutar SAD, pre svega zbog nedostatka masovnog i autonomnog fašističkog pokreta i opipljive pretnje od revolucije, konture fašizma u 21. veku se mogu nazreti u manifestima, idejama i politikama koje bi se mogle svrstati unutar pojma tehnofašizam. Fašizam se najjednostavnije može opisati kao odgovor buržoazije na krizu koju ne može da razreši bez odricanja od dela svoje društvene i političke moći. U tim situacijama ona dobar deo te moći prenosi na fašistički pokret koji preuzima državu kako bi: 1) ugušio svaku političku opciju koja dovodi u pitanje režim i kapitalistički sistem; 2) terorom učvrstio vladavinu kapitala; 3) sveobuhvatnom militarizacijom pripremio društvo za rat;

Tehnofašizam kao ideologiju ne treba posmatrati kao radikalni prekid s ranijim formama koje je fašizam uzimao u 20. veku, ali isto tako treba objasniti određene tehnološke i konceptualne novine savremenog fašizma. Njeni istaknuti propagatori, poput Aleksa Karpa ili Pitera Tila, u duhu starog fašizma, otvoreno odbacuju čak i naličje buržoaske demokratije kao poželjan ideal, smatraju kao jedan od svojih glavnih ciljeva jačanje i očuvanje političkog bloka Zapada kroz rat sa njegovim protivnicima. Svojim digitalnim platformama pomažu razvijanje sofisticiranih nadzornih sistema koji drastično povećavaju kapacitete državnog aparata za represiju i teror u društvima liberalne demokratije. Kao dobar primer novog koncipiranja starih desničarskih ideja može se navesti preinačavanje tradicionalne eugenike i rasizma u ideologiju transhumanizma. Naime, nasuprot idejama o prirodnoj superiornosti arijevske rase, cilj je da se uz pomoć tehničkih sredstava ostvare kiborški nadljudi. Štaviše, navedeni apologeti transhumanizma smatraju čak da je razvoj mašinske superinteligencije nezavisne od čoveka sledeći korak u civilizacijskom razvoju, dok na sve one koji ne budu bili „unapređeni“ gledaju kao na ljudski otpad, višak čovečanstva. Fetiš tehnologije je bio karakteristika fašizma 20. veka, naročito italijanskog, te se u tadašnjem Manifestu futurizma mogu pronaći brojni elementi savremene tehnofašističke ideologije. Tako je npr. i Piter Til na jednoj libertarijanskoj konferenciji izjavio da je „tehnologija ta neverovatna alternativa politici“.

Tehnološka podloga za fašizam u 21. veku priprema se decenijama, počevši od praćenja elektronskih komunikacija stanovništva od strane brojnih agencija, razvijanja sofisticiranih nadzornih sistema na granicama i unutar njih, rastom platformi za integrisanje i analizu ogromnih količina podataka, kao i sve širom primenom biometrijskih tehnologija za identifikovanje ljudi. Pored toga, velika većina vodećih tech kompanija kao što su Amazon, Facebook i Google neposredno sarađuju s američkim obaveštajnim službama i represivnim aparatom, te im pružaju brojne usluge. Razvijanje digitalnih sredstava nadzora i represije postaje sve unosniji posao, a interes firmi koje te tehnologije razvijaju poklapa se s interesom sistema u krizi, koji će pokušati da obuzda sve širi talas socijalnog nezadovoljstva. Palestina u tom smislu predstavlja svojevrsnu laboratoriju, prototip u čijem formiranju učestvuju kompanije iz celog sveta - primer ili upozorenje u zavisnosti od toga na kojoj strani se nalazite. Fašizam u 21. veku neće biti isti kao onaj iz 20., toliko je sigurno. Kapital je daleko više transnacionalan, a tehnološki kapaciteti, koji su i u prošlom veku bili bitan preduslov za razvoj fašizma, omogućavaju značajno viši stepen društvene kontrole i represije nego što je ranije bilo moguće. Uparen zajedno sa ideologijama koje pozivaju na stapanju čoveka i mašine, te ubrzavanje raspada civilizacije radi uništenja inferiornih delova čovečanstva, on neizbežno podseća na nacistički Übermensch, Holokaust i hiljadogodišnji Rajh.